Rabija Mameledžija: DOBRA LJILJANA DOBRETIĆ

  Proljetno jutro polahko se prikradalo dolinom Pougarja. Ugar se sa prvim znacima zore budio iz sna te svojim žuborom i klokotom počinjao priču sa vrbama. Obraćao se i pozdravljao usnule mlinove i stupe koje su odavno zašutile i ne rade ništa. Ljudi ne dolaze da melju žito niti da valjaju sukno. Svakoga jutra je …

Read more »