Tina Kurbalija – Igrošanac: PERUN I VID

PERUN I VID

U davna vremena živeli su ljudi zajedno sa svojim radostima i strahovima okruženi prirodnim lepotama. Sadili su perunike oko svojih kuća verujući da će ih štititi od raznih zala. Samo najhrabriji su zalazili u dubinu šuma i planina loveći životinje.

Na vrhu planine Perun gromovnik je stajao i posmatrao sela u podnožju. Narod se razmileo po livadama skupljajući seno i čuvajući stoku.

 

Jednom mesečno obilazio je Perun svoje izvore i hrastove u nižim delovima šume blizu ljudskih naseobina. Vile su mu prenosile novosti. Posećivao je i sela potkivajući konje dobrim junacima. Posipao bi prah sreće na perunike zaštitnice. Narod ga je slavio i voleo. Znali su da najlepši oklopi, mačevi i čudesne strele koje je najstariji kovač u selu prodavao potiču od božanske ruke. Zimi bi se povlačio u duboke pećine i proučavao stara proročanstva. Brinulo ga je jedno napisano zaboravljenim jezikom. Što ga je više odgonetao više je osećao promenu u spoljašnjem svetu.

 

Prvo je prerano opalo lišće na drveću. Zatim poče duvati vetar kojem nije bilo vreme. Zavukoše se ljudi u kuće i hladno inje se pojavi na travama. Ne istopi se ni pod Perunovim koracima. Silazeći u dolinu primeti da je potok zaleđen iako temperatura nije bila zimska. Šumske vile su  zabrinuto letele oko Peruna pokazujući na drveće čija kora  je bila hladna, hladnija od dalekih severnih predela.

Boginja zime prikradala se svetu na svoj najprepredeniji način.

„ Morena pojavi se“ , viknu Perun popevši se na najviši vrh. Ali ostade neuslišena njegova želja.

 

Pojavi se za nekoliko dana veliki sneg koji zaveja puteve i šume. Naredi Perun šumskim i gorskim vilama da se povuku u pećine. Ptice su se stiskale jedna uz drugu u zaleđenim gnezdima. Drveće poče pucati. Svuda su visile polomljene grane.

Smejala se Morana dok je sejala smrt svojom rukom. Ojačanih moći polete put visokih oblaka te prosu hladnoću po domu vila oblakinja. A zatim se uzdiže još više te zaledi zvezde na nebu. Stade se narod razboljevati.

 

Razljuti se Perun te poče koracima vatrenim otapati zavejane predele. Ali što bi on za dan otopio za noć bi Morana dva puta više zavejala snegom. Terala je male vilenjake da glancaju površine potoka i reka da se može ogledati u svojoj ledenoj lepoti. Patuljci pokušavaše grejati svojim čarobnim vatrama zemlju ispod površine ali kratkotrajan beše taj trud. Sunce bejaše u zatvoru od ledenih nebeskih kristala i ne mogaše pomoći nikome. Na zemlji zavlada ledeno doba.

 

Ispod zemljine površine bilo je toplije jer  Morenina moć tu  nije mogla dopreti . Prokopaše patuljci zajedno sa vilenjacima tunele koji povezivahu pećine .

A gore, na zemlji, smejala  se Morena lebdeći nad svetom. Zarobljavala je vukove i terala ih da je nose po gorama. Namnožiše se veštice i zla bića.

Perun se ogrnu jedno jutro ogrtačem od plemenitog metala i siđe u selo. Vladala je jeziva tišina. Na ulazu ga udari jak vetar koji nije davao nikome da prođe ali on izvadi vatrene strele i posla ih na vetar te se on  cvileći udalji. Kuće su izgledale napušteno. Kroz prozore se nije videla svetlost sveća niti odsjaj vatre sa ognjišta.  Namrači se Perunovo lice. „ Džaba žuriš Perune svemoćni, tvoja prijateljica je već na samrti“ zakrešta veštica sa jednog od krovova.

Ispred neugledne male kuće zaustavi se  i pre nego zakuca na vrata, ona se sama  otvoriše. Tu je živela najmudrija starica  u selu. Njen kućni duh koji mu otvori vrata brzo se vrati unutra i  sede kraj starice grejavši njeno telo.  Ali slaba je bila njegova moć. Već je bio iscrpljen odbranom kuće od zlih duša i održavanjem starice u životu.

Perun skinu ogrtač te ga prebaci preko stare žene. Zatim raspiri vatru na ognjištu. Ubrzo sobu ispuni prijatna toplina. „ Gospodaru, dobro je što ste došli. Ona je u teškom stanju. Čak ni dobre molitve nisu mogle pomoći da se ova pošast udalji od kuće.“  reče duh. Perun sede kraj kreveta i uhvati staricu za ruku.

Ona mu pokaza da priđe bliže te slabašnim  glasom progovori. „Prošli smo mnogo toga dobri moj Perune. Ali ne brini, ono što te muči neće doveka trajati. Neko je napravio veliko zlo u svetu bogova i poremetio magiju. Morena je našla način da pokupi moći većine bića , pa čak i dobrih i da ih pretvori u loše da bi njoj služile.“

„ Znam“ progovori Perun „ kasno sam  odgonetnuo  proročanstvo“. Starica  sklopi oči nakon njegove rečenice  i zaspa. Kućni duh priđe i reče“ Iscrpljena je ali će se probuditi.“ Sedeše tako njih dvojica i nemim jezikom govorahu jedan sa drugim dok je po krovu nešto pravilo veliku buku a na prozore udarao vetar.

 

Negde oko predvečerja otvori ona oči. „ Ne sećam se kada sam ovako odmorila.“ reče uz uzdah. „ Sada me dobro slušaj. Odnećeš me u šumu i tamo ostaviti. Ne brini dalje šta će sa mnom biti već moraš učiniti da se dobro i zlo vrate u ravnotežu. U onoj kući na kraju šume leži trudna žena. Nju moraš spasiti tako što ćeš je obilaziti svaki dan. Ako neki dan izostaneš neće valjati. Sada je u trećem mesecu. Tako ćeš raditi  naredna tri meseca. A onda je kako znaš i umeš prenesi kod sebe u pećinu, neka se porodi međ vilama i tvojim podanicima. Ali pazi niko ne sme dete spomenuti. Odgajajte ga u tajnosti. Kad bude imalo petnaest leta prenesi ga kod vila oblakinja. Dalje motri na znake i znaćeš šta ti je činiti. Sada me prenesi u šumu i pođi kući. Ne smeš se osvrtati inače je sve propalo.“

Perun teška srca podignu staricu i iznese je napolje. Duhu je naredio da se preseli kod trudnice jer dva duha bolje vide od jednog. Tako izađoše napolje i krenuše ka šumi.

Pao je gusti mrak.

 

Perun nosiše staricu u jednoj ruci a drugoj držaše baklju. Pratile su ga oči sova koje su virile iz rupa na polomljenim stablima. Čudno je izgledalo videti svetlost u tom hladnom mraku.

Bog se osvrnu. Nije bilo ni traga Moreni. Spusti staricu, svoju davnašnju dojilju na tlo i  pobode baklju kraj nje. Zatim otrese sneg sa odeće i udalji se zabrinuto ne smevši se okrenuti. Sneg poče padati. U početku se ništa nije micalo a onda starica ugleda  tamnu figuru koja joj se približavala. Baklja zatreperi i ugasi se. Ona zatvori oči. Oseti kako joj po licu i telu padaju pahulje, kako joj hladni trnci idu po telu. Dok su u daljini zavijali vukovi postade njeno telo nepokretno i ledno.

Iste noći pojavi se Perunu u snu i reče da će sve biti u redu ako se bude pridržavao dogovora i da će se opet sresti. Ali da ono što mu nije mogla reći odmah jeste to da Miljanina trudnoća nije obična jer jedan ljudski  mesec traje u magičnom svetu jednu godinu. Zato je mora biti strpljiv. Prativši proročanstvo nije zaboravio ljude. Silazio je kada god je mogao i ostavljao čarobne cepanice na ognjišta. One su mogle goreti mesecima a da ne sagore te je tako spašavao živote ljudi. Isprva su se čudili toj neobičnoj vatri a onda se dosetiše da to Perun nije zaboravio na njih te im se probudi nada u srcima.

Ostavljali su mu najbolja vina  na pragovima kuća. Zalihe hrane su se smanjivale ali su i najsiromašniji ostavljali neku sitnicu u znak zahvalnosti.

 

Tri godine silazio je on  u selo. Kada bi prolazio ogrnut nevidljivim plaštom ulazio je u sve kuće da razgori vatru. Miljana je znala da će je obilaziti čudni putnik i ništa nije pitala. Starica joj je prenela davno drugi deo proročanstva i nije se bojala. Perun je bio pažljiv prema njoj. Donosio joj je suvo voće koje su slale vile. Pričao joj je viteške priče. Grejao njen dom i razvedravao kućne duhove.

Šeste godine prenese je u plaštu nevidljivom preko livada i gora, skrivenim stazama samo njemu znanim, do svoje pećine.

 

Okupiše se  nevidljiva bića da pozdrave Miljanu. Zavlada užurbanost  u tom svetu.Svi su je pazili i voleli. Miljana se  zato porodi lako i blagosloveno. Rodi dečaka nebeskih očiju. Dođe vila, kuma, koja daje imena i pogleda ga  pa se ozari. „ Nazovite ga Vidom jer će njegov pogled dopirati do nadalje budućnosti“ Dečak joj se uhvati za kose a one još lepše zasijaše.

K ako je dečak rastao tako tako svi primetiše da čega se dotakne to uspeva. Bazenčiće sa hladnom izvorskom vodom zagrevaše dodirom. Perunovi štitovi i mačevi zaiskriše novim sjajem. Mahovina u pećini se još više zazeleni i počeše nicati magično bilje kojeg odavno nije bilo na zemlji.

 

Perun je dečaka zamotavao u plašt i nosio po gorama pokazujući mu svet pazeći da ga Morena ne uoči. Pokazivao mu je skrivene staze, lekovite izvore koji su sada bili zaleđeni, upoznavao ga sa životinjama. Veselio se njihovim pohodima ali ga je jedno brinulo.

Starice nije bilo na onome mestu gde je ostavio. Odavno ležaše prekrivena dubokim snegom. Od loših misli odvraćao ga je dečak koji je imao veselu narav.Vid  je voleo grejati smrznute ptice. Oživljavao je sokove stabala. Zavoli ga Perun kao svojeg sina. Vid njega smatraše ocem a Miljanu majkom.

Sa petnaest leta ostaviše ga kod vila oblakinja i Vid se zaradova kao da je u svojoj kući ali zatraži da ga Perun i Miljana obilaze kad god mogu.

Perun se vrati na zemlju. Nastavi život  ali često je pogled upirao put nebesa.

Znao je da  gore Vida  uče novim znanjima i veštinama.

 

Na Vidov osamnaesti rođendan zasija njegova zlatna kosa i obasja viline dvore. Otopi se led u sobama od oblaka. Polete Vid ka nebesima još više i obasja kavez u kojem je ležalo sunce. Led se sporo topio ali pade jedan zračak sunca na zemlju i obasja Perunov izvor. Začudi se Perun kako se pojavi svetlost napolju. Izađe da pogleda i vide znak. Poleti kod posinka u visine i sa radošću ga primi u zagrljaj. Zatim se vinuše do sunca i zajedničkim snagama otopiše tamnicu hladnu. Sunce se pojavi na nebu i zatitra u svoj svojoj lepoti. Čudiše se ljudi videvši svetlost napolju te izađoše bojažljivo iz kuća. Oslepeše odmah jer im godinama oči u tami snivaše.

Istopiše se veštice i zli dusi istog trena. Siđe Vid među ljude sa majkom Miljanom i stade ih lečiti.  Kako na kojeg spusti tople dlanove on progleda. Stari i iznemogli dobiše snagu. Poče se topiti sneg i ispod njega se pojavi telo starice koja je pomogla Perunu da se ostvari proročanstvo. Nađoše je vile te je donesoše Vidu. Beše zaleđene duše a živa. Otopi Vid zle tragove sa njenog tela i ona ožive. Perun se zaradova.

 

Vetrovi  hladni počeše bežati u daleke provalije. Zalud ih je Morena šibala strašnim pogledom, sakriše se u jame. i provalije. Morena je izgubila  veliki deo moći čim je Vid postao punoletan. Besna odleti na najviši planinski vrh jedne zemlje i više se ne pojavi.

 

Tako se povrati ravnoteža među magijom bogova i vrati se normalan život među ljude. Vile su posvetile magični cvet Vidu nazvavši ga njegovim imenom. Dugo je lečio bića na zemlji i pročulo se za njega. Veliku slavu je doživeo,

a zatim, kako se svet poče menjati, povuče se on sa bogovima i magičnim bićima  u nepristupačne planine i ostavi da ljudi i dalje ispredaju priče o njegovim dobročinstvima i da ga se u ova današnja vremena ponekad sete, obično o prazniku Vidovdanu.

 

 

 

Advertisements

One thought on “Tina Kurbalija – Igrošanac: PERUN I VID

  1. Povratni ping: PRIČE UVRŠTENE U ANTOLOGIJU SLAVIN POJ (porangu na blogu) | bh fantasy

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s