Tamara Lujak – ZAPISI O BELBOGU

Kako je nastao Mlečni put

„Ali van zidina vlada pustoš!”, Vasiona je bila zaprepašćena. Ljutito je bacila plašt od najsitnijih gorskih kristala na pod prestone dvorane i sela na visoki presto. „Zar ne bi više voleo da ostaneš u sigurnosti zamka?“

Belobog uzdahnu i napravi nekoliko koraka. Njegova široka ramena zakloniše sunce koje se promaljalo kroz uski, visoki prozor od leda.

„Želim da vidim kako izgleda spoljni svet, želim da istražujem, da…”

„Nema ničeg tamo za tebe”, prekinu ga Vasiona naglo.

„Majko, dozvoli mi da se sam u to uverim”, odgovori mladić umorno.

Krupna je žena sedela na prestolu i razmišljala. Kako sina da pusti samog? Kako može mirne glave da ga izloži opasnostima spoljnog sveta? Ali zar nije podizala i vaspitavala Beloboga upravo za ovaj dan? Zar nije presto njemu namenila? Pogleda nestrpljivo momče i osmehnu se blago. Suviše je brzo došao taj dan.

„Idi onda”, odgovori meko, „I nek te vetrovi čuvaju.”

Čim je napustio dvoranu Vasiona pozva sluge i naloži im da motre na mladića. Neka se drže po strani, ali nek mu se nađu pri ruci. Seti se u taj čas da mladićeva noga nikad nije stupila na negostoljubivo tle vanjskog sveta te naloži kristalnim ljuspama i mlečnobelim ledenim pločama da sačine put kojim će njeno čedo hoditi.

Tako je Belobog doživeo mnoge zgode na svom putu, stasao u valjanog mladića i učinio mnoga velika dela o kojima Mlečni put, titrav i tajnovit na tamnom nebu, i dan danas svedoči.

Zbornik radova konferencije „Razvoj astronomije kod Srba VI“, str. 958, Beograd, 2010.

Kako je nastalo nebo

U vreme kad je Belobog stvorio svet činila je čarobnica Murtenica mnoga zla: potresala je zemlju, kidala cveće i čupala drveće iz korena, podizala visoke talase na moru, skretala korita reka i ledila prirodu oko sebe.

Bila je crna poput noći, mračna poput mračnog oblaka i puna jeda i gorčine. Po spoljašnjem izgledu nije nalikovala drugim vilama. Bila je izrazito bleda u licu, više nalik mesecu nego suncu. Kao da je pripadala sferama neba a ne zemlje. Ni traga rumenilu u obrazima ni traga sjaju u očima.

Tamnije od noći behu vračarine oči, pogled hladniji od vode u studencu, dodir opasniji od Belobogovog besa. Koga bi Murtenica dodirnula taj se više nikad ne bi probudio. Ili bar ne zdrave pameti.

Crne poput noći njene su se haljine vukle po zemlji i uništavale sve preko čega bi prešle. Krila su joj bila duža i šira od krila ostalih vila. Crna i gustotkana, gotovo neprozirna, bila su otrovna. Ko bi ih se samo dotakao na mestu bi ostao mrtav!

Murtenica je vekovima živela sama na visokoj i teško pristupačnoj gori. Niko joj nije dolazio u posetu. Vreme je najčešće provodila izvan crnih dvora i mračnih dvorišta, u sumornom vrtu gde je vladao večiti sneg i led.

Ali, sneg i led na veštičinim dvorima imali su drugačiju boju i ukus nego onaj koji su stvarale druge vile. Murtenica se zbog toga nije uzbuđivala mnogo. Oduvek je uživala u grozi koju je širila oko sebe i strahu koji je ulivala.

Bila je ponosna na svoju okrutnost, na brzinu donošenja odluka i nemilosrdnost kojom ih je izvršavala. I tako bi dok je sveta i veka stolovala na planini i sejala strah oko sebe da joj Belobog jednog dana nije poslao pticu Crnoperku na poklon.

Murtenica je bila zapanjena malim stvorenjem koje je zatekla u bašti. Živi stvor na njenom dvoru! To se još nikad nije dogodilo! Zanemela u čudu nije ni bila svesna kad je prešla preko vrta i tiho sela na klupu od crnog gagata.

Ptica veselo zacvrkuta. Murtenica se trgnu, iznenađena. Zaustavila se u pola pokreta radoznala da sazna zašto joj je Belobog poslao pticu na poklon. Crnoperka pusti glas i kako je sve lepše pevala a veštica sve više uživala u pesmi tako je ptica postajala svetlija.

Prvo su se na crnom perju pojavile smeđe pege koje se odmah obojiše u crvenkasto smeđu. Ona se razli u žutu zatim u zlatno žutu, da bi se na kraju svo perje obojilo zlatnom i srebrnom bojom.

Pred Murtenicom je stajala Žar ptica u svom punom sjaju. Veštica se toliko obradovala da je odmah poželela da dodirne pticu, ali kako je ispružila ruku i kako je okrznula pticu crnim plaštom tako ona umre.

Murtenica se toliko ražalostila nad sudbinom Žar ptice da je odlučila da je povrati u život. Da bi u tome i uspela morala je da upotrebi sve moći kojima je raspolagala. Znajući to, Murtenica ipak nastavi.

Vreme kao da je stalo dok je dan i noć sedela na klupi od crnog gagata, nagnuta nad prelepom Žar pticom. Izvodila je sve znane i neznane magije, sve dozvoljene i nedozvoljene čarolije i taman kad je bila spremna da odustane, malene se grudi digoše i spustiše.

Ptica prhnu munjevito u vazduh i odlete, ostavivši za sobom hiljadu duginih boja. Murtenica je bila van sebe od radosti. Krila joj se raširiše i zatreperiše kao nikad do tad.

Zapanjena čudima koja su se dogodila Murtenica je dugo sedela na klupi pod crnom topolom i plakala. Plakala je sve dok sitne, srebrnkaste pahuljice kakve nikad do tad nije videla, nisu počele da padaju po njoj.

Veštičina krila zatreperiše od čarobnog dodira i novi, jači sokovi prostrujiše njenim telom. Lice joj se ozari a rumen obli obraze. Uskoro je sva bila prekrivena belim tačkicama i letela je vrtoglavom brzinom.

Kad je dospela pred Belobogove dvore Murtenica se pretvori u nebo posuto zvezdama i od tad, blažena, bdi nad svima nama.

Zbornik radova konferencije „Razvoj astronomije kod Srba VI“, str. 956, Beograd, 2010.

Advertisements

One thought on “Tamara Lujak – ZAPISI O BELBOGU

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s