Mirjana Ojdanić_ PERUN I PERUNIKA

Ulomak iz mitološke bajke za odrasle sa decom

Sudjeluju:

PERUN – Bog promena, stvaranja i razaranja. Gromovnik. Okreće kolo života.

POGODA – (ili Čislobog), Bog vremena, prolaznosti i vremenskih prilika.

ŽIVA – Boginja života, (u Polabljana), izgnana od Normana sa reke Labe.

CRNOBOG / BELOBOG – Dualistički Bog (sa dva lica). Bes (bijes), zli Bog, njegovo mračno lice. Postoji i njegovo vedro lice. Mogao bi se smatrati bogom raspoloženja.

VELES – Veliki otac naroda. Bog opstanka. Zaštitnik ljudi, šuma, ptica i zveri.

MATER SLAVA – Ptica pramajka, vladarka JAVa (jave)

MARMORA ILI MARA – Vladarka NAVa (onostranog sveta, NAV je i raj i pakao, kako za koga, a u skladu sa njegovim životom u JAVu ). Ona brine o tome da duše u NAVu budu u skladu sa životom u JAVu. Zli se nikada ne sretnu i ne sajedine sa precima. Mara nije vidljiva, samo se čuje.

PERUNIKA – Žrtva jedne ljubomorne žene, prinešena Besu zarad ljubavne sreće. Kasnije LADA, čuvarka ljubavi i porodice, kojoj se prinose cvetovi perunike.

 ( Silazi odnekud, POGODA )

POGODA: (veselo) Ovu sam mećavu spustio na stepu, da, ako uspem oterati Hune!

MATER SLAVA: Ja mislila, ono Perun grmi…

PERUN: Kad ono, Pogoda razjuruje žuće… Ha, ha…

ŽIVA: Mećavu usred leta, Pogoda, šta ti bi?!

POGODA: Reko’, da ih zaspem, pa nek’ begaju na svoj istok, i na svoje sunce!

ŽIVA: U stepi je naša čeljad, Pogodo! Posmrzavaće se! U poljima je naše žito, nedignuto, slomićeš ga mećavom. U livadama naša stoka i naše pčele na ispaši.

MATER SLAVA: Ustavi mećavu, Pogodo, nepogodo! Satrćeš sve živo…

POGODA: Šta veliš, Perune? Don sam svojim dahom smrznuo. Okovao

ledom debljim od balvana, da im bežanija bude brža…

PERUN: Ha, ha, al će im se ljuti ati lomatati…

ŽIVA: Tamo su slovenske voćke, obraćeš ih mrazom!

MATER SLAVA: Što li ne dolazi Veles, otac naroda?

POGODA: (krene) Begaće brže no što dodjoše! Još dan-dva mraza i tragova im neće biti na našoj zemlji. Odoh, da im gledam povlačenje.

PERUN: Volim i ja leđa od ratnika… Da pogledam kakva su kod žutih…

ŽIVA: Mater Slavo!

MATER SLAVA: Za dva dana ostaće nam Slaveni bez letine, Pogodo!

ŽIVA: Pomreće nam ljudi od gladi, Perune, pre no što Huni stignu da ih smlate.

PERUN: (Stane. Mračno, Živii) Dobro! (Pogodi) Obustavi!

POGODA: ( vrati se, ljutito Živi ) Ti da si umela ratovati…

ŽIVA: Ratovala sam sa Gotima četiristo godina i sa Normanima

dvesta, ali sam svoju nejač čuvala!

POGODA: ( ljutito ) Pa, sačuva li ih, života ti, Živo?

(Živa sagne glavu, zaplače se bez glasa i ne odgovori…)

PERUN: ( Pogodi ) Obustavi bandoglavi, kad većina kaže!

POGODA:     Kakva većina? Njih dve, a nas dvojica? A gde je Veles?

PERUN:         Veles će tek da ti se naljuti što mu satireš bilje i zverinje. I ja sam shvatio da nije pametno… obustavi nepogode…

POGODA: Dosadiš li ti sam sebi, tako prevrtljiv i promenjiv, Perune?

MATER SLAVA: Ostavi promene Perunu! Obustavi i čekajmo da bar Veles dođe!

POGODA: Dok on stigne, stići će i Huni!

ŽIVA: Završi mećavu, Pogodo, čuješ li?!

POGODA: Ja samo čujem savet gubitnice! Prirodu žensku, neodlučnu!

Ajd da ratujemo, al da niko ne nastrada! Oćete li možda i vreme

da ustavim, pa kad nahrupi posle, da sve pred sobom smrvi?

PERUN: ( pusti grom, sve se strese i utiša. Mećava stane, a sunce grane )

       E, dosta je bilo! Ne dam da strahovi odluke donose!

POGODA: O čijem strahu pričaš? Sloveni su iskali moju pomoć i ja sam mislio…

PERUN: PRAV će da misli, ti da izvršavaš, Pogodo. Kao i svi mi! Sedi!

POGODA: Ne mogu da sedim dok…

ŽIVA: Ne mogu ni ja, pa ipak sedim!

MATER SLAVA: Sačuvaj snagu, Pogodo, brzo će ostali stići. Bar Veles da…

Svi sednu na zemlju, panjeve ili debla. Perun u dub, kao u presto. Čekaju, napeto.

Približava se siktanje zmije. Stvori se CRNOBOG-BELOBOG. To je jedan sa dva lica. Njegovo crno lice je lice BESA. Živu zmiju oko vrata ima.

BES: Sedite, kao snajke? Šta čekate? Smak Slovena?

PERUN: Tebe čekamo, Crnobože, izmedju ostalih!

MATER SLAVA: (umirujuće i pomirljivo ) Okreni nam svoje belo lice, PRAV se sastaje.

BES: Nije čas za Beloboga i dobrotu. Huni su prešli Don i Dnjepar!

ŽIVA: ( uzrujano ) I Dnjepar?! Zar već?

BES: Idu kao stepski vetar! Otkako su Germaneh i Goti razbili Skite i Sarmate, nije bilo sile i ordije, kao što su Huni, na čelu sa Atilom!

PERUN: Ali mi nismo Huni, okreni nam svoje vedro, belo, lice, pa da većamo.

BES: Belo sam lice pokrio i do pobede ga otkrivati neću!

MATER SLAVA: Nije dobro kad bes odlučuje, mnoge se greške omaknu.

BES: Bez besa se vojevati ne može! ( fijukne zmijom kao bičem )

ŽIVA: Eto ti jednog oštrijeg, Perune! Evo ti muške naravi, Pogodo!

PERUN: (Besu) Sačekaj da skupa odlučimo da li ćemo i kako ratovati…

ŽIVA: Perune…

POGODA: Braniti se, valjda, moramo…

PERUN: Da li baš moramo? A da ih pustimo nek’ prodju, možda idu na Rim?

POGODA: Da ih pustimo, kad bi hteli da lete! Al’ oni zemljom hode, kuće pale

    i pljačkaju! Žensku čeljad surovo…

BES: Na Rim će ići kada nas pogaze! Sećate li se kako govoraše Perun dok još imade ponosa, časti i pameti? “Strela se ne smete bojati! Jer spustite li pogled, vojnika će biti manje nego prstiju na rukama. A ako li se do zemlje sagnete roblje ćete postati, kao prasad umazana blatom i smrad ćete nositi tragom svojim. Te će o vama i govoriti kao o smrdljivim svinjama…” ***

PERUN: (uzdržano) Pa jel mi uspelo da zabranim strah? Kako nije tada ni sad neće. Nisu Huni zarad Slovena i žena prešli Don i Dnjepar!  Nego radi plena, a plen je u Rimu!

POGODA: Svi putevi vode u Rim…

ŽIVA: I svi kroz naše livade i šume…

MATER SLAVA: Zašto smo uvek na putevima ratnika… ?

PERUN: (tiho) Zato što ratnici svim putevima gaze! Osim kroz godure sure…

MATER SLAVA: (još tiše) A da se kudgod… povučemo i umusimo, dok prodju?

Očas oni popale prožderu i odu dalje…

BES: (glasno): Ne povlačimo se! ( izvuče mač iz nevidljive kanije )

ŽIVA: Imamo li kamo? Na zapadu nas čekaju Goti i Varjagi, koji našu decu kao žrtve svojim surovim Bogovima prinose! Tamo ne možemo…

POGODA: Na severu Normani, Alani i Franci, koji našom decom svoje

gladne kerove hrane. Ni tuda ne možemo…

PERUN: Na jugu…

BES: Nas Grci u kršu čekaju!

ŽIVA: Da našu decu u roblje Persijancima prodaju…

MATER SLAVA:  (gorko) S’ njima se već vekovima, ko sa najboljim susedima gložemo  i natežemo… Love nam zalutalu nejač ko divljač

PERUN: Eh, decu, istina, love al od muškaraca će se Grci, kao onih dana, razbežati poput divokoza! Pogotovo danas, kad su rimsko roblje…

BES: A Sloveni će se, i bez njih, polomiti po grčkom kršu i kamenu! Gde će u kršu stada napasati?! Ni voda tamo nema. Zar da svoje blago i svoju zelenu zemlju, ko babe neke, ostavimo bez borbe, bezbožnicima žutim?!

(Nedoumica i tišina. BES oštri mač o bodež. )

PERUN: Zbilja, kakve Bogove poštuju ti Huni?

BES: Nemaju Bogova, bezbožnici, rekoh! A ne poštuju nikog!

POGODA: Atilu, vodju svoga, zovu Bičem Božijim i kao Boga ga štuju.

MATER SLAVA: Čoveka smrtnog?

BES: Oni veruju da ni smrtan nije!

POGODA:     Onda je dovoljno njega usmrtiti, pa da se razbeže…

BES: Al’ Atila nema Ahilovu petu! Čuvaju ga ko oči u glavi.

PERUN: Prinose li mu ljudske žrtve, kao Varjazi? Ili, kao Sloveni nama,

prinose samo plodove ljudskog rada i med?

BES: Otkud njima plodovi rada, kad ništa ne rade? Imaju samo plodove rata. Žive od pljačke. Imaju to što otimaju! Ručaju samo u gostima!

ŽIVA: Isto kao Goti…

POGODA: Znači, žrtvuju uvek ljude…

BES: Ljude i ništa više! Prvo tudje, a potom i svoje! Kad ponestane glava…

( nedoumica i tišina. )

PERUN: A da poš‘ljemo Slovene prema Rimu?

MATER SLAVA: Rimljani nas, na Dunavu, čekaju sa svojim tvrdim kolima bornim!  Sa ratnim psima…i brojnim legijama, gvozdenih oklopa!

ŽIVA: Sa njima ni do sada nismo mogli na kraj…

PERUN: Možda bi savez neki… onomad smo s’ njima kanda trgovali…

BES: (besno) Sa Latinima?! Savez?! Ni sam u to ne veruješ, Perune! Svi

znamo da je vera u Rimljana klimavija od babinog poslednjeg zuba!

POGODA:    Sa svojim sopstvenim narodima istom jezikom ne govore, a s’ nama će! Sin ocu tamo ne veruje ni brat bratu, a mi da im ludi verujemo?!

ŽIVA: Po tri puta danak uzimaju…

( Svi zagalame, svako sa svojim argumentima, pa se ništa ne razume…)

Perun, naljućen, zagrmi, baci gromče i utiša sve. Ostanu crni oblaci.

 

PERUN: Odlučite se ko je gori i strašniji. Rimske legije u oklopima groznim ili pak hunske horde na konjima besnim?! ‘Oćemo li stati i čekati ili ćemo nešto preduzeti?! Grci podli, Normani okrutni, Latini neverni, Huni crni i pogani. Samo kukate!

BES: Na Hune bacaj to, Perune, ne na nas! Mi te se ne bojimo! A ni Huni te se, Troglava mi, baš nimalo ne plaše! Ni čuli nisu za te!

POGODA: (smiruje, da spreči sukob izmedju Peruna i Besa) Ničega se oni ne straše. A nekmoli naših čobana i mirnih seljana. A da poš‘ljemo na njih rojeve gladnih pčela, da im u oči…

( Mahne. Zujanje rojeva pčela polazi odavde i udaljava se. )

BES: Sa medom ili bez meda, Pogodo-nepogodo?! Tri tisućljeća nas vešti lovci brane, a sad ćemo s’ muvama u rat polaziti! Nego, smele lovce sa spremimo.

PERUN: Kad bi se Huni dali loviti ko srne!

ŽIVA: Neko im mora u sretanje poći, ne valja da ih ko jagnjad čekamo.

POGODA: Pođoh li ja, pa me ustaviste!? Do sad bih ih smrzo kao…

ŽIVAKao i Slovene!

Tišina.

MATER SLAVA: Ma gde li je Veles, otac naroda?!

 BES: Plače s narodom! A i vi ste vidim, više za plakanje!

 ( Muk. Perun okreće kolo života. Pogoda usporava vreme. Živa se nervozno šeta, Bes oštri mačeve i strele, a Mater Slava sedi centralno i misli tako jako da se vidi kako joj misli iz glave izlaze. )

MATER SLAVA: Znači, ostaje nam da, za Atilin račun, napadnemo Rim…

Ili da Rim od Atile branimo?! Mučan izbor!

*** Tekstovi pod navodnicima su citati iz Velesove knjige, najstarijeg poznatog originalnog staroslavenskog spisa. Ne zna se kada, napisanog znakovnim pismom poput etrurskog, na drvenim pločicama.  Pismo je dešifrovano tek polovinom prošlog veka,  ali se naučnici ne slažu kada su tačno zapisi nastali. Ipak ovi spisi dovode u pitanje dosadašnje mišljenje da su Sloveni stigli u Evropu bežeći pred Hunima, nego izgleda da su već odavno bili tu kao patrijarhalna (a možda i matrijarhalna) plemena,  neizdeljena na staleže, bez vladalaca i država,  pa shodno tome i bez istorije (sve do Kijeve države u petom veku). Ovo pismo je takođe mnogo starije od svih do sada poznatih slovenskih pismena. Veruje se da je nastalo kada i Etrursko.  Rimski i misionarski izvori prikazuju Slovene sasvim drugačije,  kao  divlje, primitivne i glupe… Zbog čega su ih istrebljivali… Može se zaključiti da je medijski rat – mnogo stariji od medija.  

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s