Svetislav FILIPOVIĆ-Filip : DRVENE PLOČICE IZ ARKONE

Prolog:

 Ostrvo Rujan (slovenski religijski centar Arkona)

Kada je danski kralj Valdemar 28. juna 1168. godine prebacio svoje trupe na  Rujan, uz blagoslov biskupa Absalonoma, počelo je strahovito razaranje tamošnjih slovenskih hramova koje je pratilo pljačkanje njihovih riznica. Najveću pretnju Valdemar je video u Svetovidu zbog čega je poslao Dance Esbena i Svena da poruše arkonski hram.

Ispod hrasta na Kamenoj gori 2013. godine pronađene su: Drvene pločice iz Arkone

slavnenski panteon - kod mlina u vitezu

 

Pločica iz 12 reda, četvrti kvadrat (peti nivo)

Ja sam Svetovid  visok sam osam metara, imam četiri glave i po zanimanju sam slovenski bog. Dve glave su mi spreda a dve straga pri čemu svaka moja glava gleda u svom pravcu, zbog čega vidim sve četri strane sveta.Hram u kome volim da boravim je  u centru Arkone, drvene je građe i opasan dvostrukom ogradom i četvorougaone osnove. Spoljašnje zidove sam ukrasio radovima u drvetu. Pokrio sam ovaj prostor crvenim drvenim krovom. Napravio sam samo jedan ulaz u hram, a u unutrašnjosti sam izgradio još manju odaju, koja se sastoji samo od četiri stuba i umesto zidova obložio sam je tapiserijama koje sam lično izvezao. U desnoj ruci stalno držim rog sa ornamentima iskovanim u metalu, naravno ja sam ga iskovao. Ovaj rog je uvek napunjen vinom iz mojih vinograda, a iz njega, ponekad, Slovenima, proričem uspešnost žetve i plodnost godine. Uvek uz bok nosim ogromni mač a njegove korice i balčak sam optočio srebrom.

Kad započne bitka za moju voljenu Arkonu, kao što se rodih pod jednom zvezdom tako ću i nadam se, ponovo otići u nebesko stanište Irij i lutaću, kao i pre,  po sazvežđima Belojara, Vage, lutaću stazom Prava, videti Perunovu zvezdu, Koledo i Kitovrasu.

Evo dok ovo zborim, i surice  mi ponestaje, tog  svetog napitka koji mi od bilja, mleka i meda lično napravi Mater sva(ptica od Sunca nastala) i koji mi Sloveni pijemo pet puta dnevno i što nam snagu daje jer potiče od nebeskog mleka. Stari bogovi su mi pričali da su suricu i Hipeborejci pili, oni koji nekada davno živeše u pradomovini slovena tamo gde je bilo stanište Sunčanog boga.

Ponekad imam osećaj da kroz mene prolaze Jav, Nav i Prav i u glavi mi je sve zbrkano. Tad zaboravim i kada su Koljade i Stinenija, i Maslenica i Krasnaja Gorka i Radunica i Nedelja Rusalki i Perundan i Kupalo i Zaziuki i praznik Mokoši.  Tada do mene došepa hromi beli vuk i legne mi pored nogu  a ja izmeđ jave i sna opružen na Kumovoj slami osetim  se zaštićen od utvara, talasona, psoglava, besomara,  veštica, vila, vukodlaka, vampira, jedogonja i vjedogonja, stuhača, mora, noćnica,grabancijaša, vrzinog kola, repača, haždaha, čaratana, lesnika, vodenjaka, čume, Baba Jage, Osenja, drekavaca, karakondžula.

Kad usnim poseti me stari bog Rod naš  stvoritelj. On zapravo jeste sve što postoji. Rođen je sam od sebe. U početku postojala je samo tama, i Rod je bio, poput pupoljka, zarobljen u jajetu. Kada je podario život boginji ljubavi, Ladi, ljuska je pukla i kroz otvore je izašla ljubav. Rod je razdvojio nebeske vode od vode okeana, među njih stavljajući zemlju. Kada se oslobodio iz jajeta nastavio je sa stvaranjem. Razdovojio je istinu od laži, svetlo od tame, Nav od Jav-a, dobro od zla. Nakon toga stvorio je Majku Zemlju koja je ušla u okean. Rod je stvoritelj svih slovenskih bogova pa i mene. Na kraju stvaranja Rod je od sebe stvorio nebeska tela, prirodu. Sunce je stvorio od svog lica, Mesec od svojih grudi, zvezde od svojih očiju , izlazak i zalazak sunca od svog čela , mračne noći od svojih misli, vetrove od svog daha, kišu,sneg i grad od svojih suza i munje i gromove od svog glasa. Stvorio je kravu Zemun i kozu Sedunju. Njihovo mleko se rasulo i stvorilo je Mlečni put. Stvaranje sveta je završio Svarog, postavljajući 12 stubova na koji podupiru nebeski svod. Rod je stvorio kamen Alatir kojim je promešao mleko života i iz mleka se stvorila Majka Sirova Zemlja i mlečni okean. Alatir je ostao na dnu mlečnog okeana i iz morske pene se stvorila patka Sveta, koja je kasnije izlegla mnoge bogove. Rod je svuda oko nas.

A Vi mnogobrojni bogovi slovenski, braćo moja akoVam išta zatreba, mesta u ovom domu i za Vas će danas biti. U kuću ovo kad god da hodite što budem imao bratski ćemo i naravne časti podeliti.

Danas iz Kijevado đoše Perun, Dažbog, Mokoš, Stribog, Simagl, Veles, Javorun, Semik i Horz i odmah se raspitivahu da li u Polablju i dalje bivstvuju Svetovid. Radgost, Živa, Svorožić, Prov, Pripegala i Podaga i da li će i oni doći da brane Arkonu.

Kako da ne, rekoh ja, ne samo oni nego uskoro, samo što nisu, pojaviće se Svarog, Gerovit, Jarilo, Ognjebog,  Rujevit, Crno bog, Voden, a boginje Vesna, Morana, Devana, Kikimora, Lela, Lada i Majka vlažne zemlje već su odavno došle.

Nego, načuh nešto što mož bit, al ne mora da znači, da nam u pomoć dolaze i bogovi, pobratimi vedski: Berlobog, Indra, Koledo, Krišnji, Kupalo, Rod, Mater Sva, Višnji, Voden, ZlataMaja pa čak i Trojan, mada njemu ne bih baš mnogo verovao. Nešto mi je sumnjiv.

Glas o skorašnjem napadu, plemena Lunarana, na Arkonu čuše i niži bogovi koji smesta pohitaše prema ostrvu Rujan, i ako Triglav da, eto i njihu skoro, ne samo Crnoglav i Čislobog i Eži, Jula, Pizamar, Domovoj, Besomar, Puruvid, Rinvid, Turipid, Porenucije, nego i Zizeleja zaštitnica dece.

Pločica iz 42 reda, zapadni kvadrant (nulti nivo)

Bogovi slovenski otpočeše pripreme za odbranu Arkone.

Od zore, svanuća,jutra, u podne, posle podne kroz velike i male zaranke do zahoda sunca vežbali su, rvali, pesničili, trčali kroz močvaru, šiblje i šumu, po blatu, uzbrdo i nizbrdo, plivali, gnjurali, penjali se uz bor, preskakali panjeve i vatru, prikradali se životinjama i borili se s njima samo sa običnim štapom. Mačevali su se i branili štitovima okruglog oblika načinjenih od tvrdog drveta opšivenog kožom i ojačanog gvozdenim okovom. Imali su lukove i strele i kratka koplja koja su vešto i snažno bacali. Vežbe su nastavljane i u suton, mrak, veče,a Triglava mi, i u gluvo doba, ponoć, kad  se oglase prvi petli, drugi petli, treći petli i ponovo dođe zora i svanuće. Poneki od njih popeše se na Vitor planinu koja se nalazi u oblacima i stalno menja mesto isto onako kako se menjaju vetrovi. Drugi, neustrašivi, prešavši „nečista mesta“, mostove i raskrsnice pohodiše duboke jame i pećine u šumi Žutibor tražeći nevidljiva vrata ulaza u donji svet.

Posle napornih vežbi svi  bogovi bi jahali bele konje sa sedlima od zlata i srebra. Nosili su štitove, koplja, sekire, noževe, mačeve, sablje, lukove, strele, praćke. Na glavama šlemove, a na telu brnje “vržnjače”ili oklop od pločica.

Flotila brodova i čamaca bila je skrivena u šumi i ležala je na balvanima tako da je svakog trenutka mogla biti prevučena preko suvog, pa onda porinuta u more iza leđa protivnika.

Pred konačnu bitku slovenski bogovi želeše da proreknu ishod bitke i to učiniše ovako: Svetovid im dade svog belog konja, a oni u zemlju pred hramom zabiše uspravno šest motki u parovima jednu pred drugom i na jednakom razmaku. Zatim preko tih parova privezaše popreko još jednu motku, tako blizu tlu da konj može sasvim lako preći preko, a da ne skoči.

Uzeše konja za uzde, sve do one tri prepone od motki; da je konj uredno, jednu za drugom, prekoračio sve tri prepone, uvek desnim kopitom i ne zamenivši nijednom desnu s levom stranom, bogovi bi bili sigurni u pobedu, ali konj to ne učini…

I bi šta bi! Arkona je porušena, hram spaljen, a stanovništvo pokršteno.

Pločica iz  8 reda, centralni deo, desni trougao (peti nivo)

Braćo i sestre i deco Sunca ,

Sve ovo zapisah još pre sunca, pre od rose, rano ujutru, dok bog Triglav spava, pre nego se izlila voden-trava. Oko, iznad i ispod mene sitni plavi ljudi gmižu kao mravi kroz plavu travu zaborava. Kraj nam se bliži, krvlju svojom pišem reči tužne i molim Vas za oproštaj…..

Ja, Svetislav, ponosni pagan i hrončar slovenskih bogova , izjavljujem dragovoljno pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko, a ne niko. Kriv sam što jesam, a treba da nisam. Kriv sam odavno što još uvek stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu. Kriv sam što se drznuh protiv vere i bogova stranjskih. Kriv sam što voleh da pevam, smejem se i psujem. Kriv sam i priznajem da ne znam šta znam i da znam što ne znam. Kriv sam, tvrdoglavac, što ne verujem u oproštaj greha i što pred vama govorim i hodam. Ja više ne postojim, ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda. Vi moji potomci znaćete samo za jed i čemer, ali neka, znajte,  što teže živite lakše ćete umreti. Duše moje slovenska ne plašite se smrti, crne kuge, već ropskog života i bolesti duge. Ja ću da gledam, a vi zažmurite.
Epilog:

Arkona je pala u zaborav, al slovenski bogovi ponovo dođoše na Rujan ostrvo  koje pliva u vodi u koju sunce tone svako veče. U centru ostrva i dalje stajaše Drvo sveta. Korenje drveta  seže  daleko u podzemni svet Nav, a grane visoko u područje nebeskih bogova. U podnožju  Drveta mirno i krotko zajedno bitišu vuk, zmija, čudotvorno pile, medved, konj, patka, i petao. Širi se miris bosiljka, pšenica je ustalasana, a orao, golub, svraka, gavran, sokol i prepelica, kreja il stajahu na granama il leteše moćno i ponosno ka Suncu.

 

 

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s